Руски модел малих органских пољопривредних имања као кључ за прехрану човечанства!
„Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, већ да сте још и стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих, економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него довољно намирница да исхране целу земљу.“
С обзиром на индустријализовану масовну продукцију уз помоћ хемије и генетског инжењеринга то звучи као утопија , али земља која је описана је Русија у нашем времену. Како се показало модел данашње руске пољопривреде цвета кроз милионе малих имања у породичном власништву, који су вођени по принципима органске пољопривреде. Највећи део намирница које се троше у земљи произведен је на тај начин.
За разлику од индустрјализоване пољопривреде, огромног система зависног од хемикалија који преовладава, систем који заправо и није систем ради преко људи и за људе. Захваљујући владиној политици која стимулише самостална сеоска породична имања, а не похлепу хемијских концерна, може и хоће већина људи на приватним парцелама својих дача да гаји сопствене животне намирнице.
Више о овој теми на линку
„Замислите да живите у земљи где не само да је нормално да себи уредите своју сопствену парцелу без пореза и мешања државе, већ да сте још и стимулисани да на тај начин унапредите како сопствену самосталност тако и снажно и здраво друштво. Замислите сада још да у тој земљи и ваши суседи такође имају своју парцелу и то у оквиру мреже нецентрализованих, економски одрживих, независних „еко села“ који производе више него довољно намирница да исхране целу земљу.“
С обзиром на индустријализовану масовну продукцију уз помоћ хемије и генетског инжењеринга то звучи као утопија , али земља која је описана је Русија у нашем времену. Како се показало модел данашње руске пољопривреде цвета кроз милионе малих имања у породичном власништву, који су вођени по принципима органске пољопривреде. Највећи део намирница које се троше у земљи произведен је на тај начин.
За разлику од индустрјализоване пољопривреде, огромног система зависног од хемикалија који преовладава, систем који заправо и није систем ради преко људи и за људе. Захваљујући владиној политици која стимулише самостална сеоска породична имања, а не похлепу хемијских концерна, може и хоће већина људи на приватним парцелама својих дача да гаји сопствене животне намирнице.
Више о овој теми на линку